Naša misija je muzika. Mogli smo da odaberemo neki drugi put, koji bi možda bio i lakši, ali svakako ne sa toliko sreće, inspiracije i izazova. Ovaj put, put muzike je vrlo neizvestan, jer danas bilo koji kreator u svetu nikad ne zna šta će biti sutra, sad jesi sutra nisi.
Rekao je to za „Glas Srpske“ pjevač i frontmen grupe „Van Gog“ Zvonimir Ðukić Ðule, dodajući da je veoma važno imati dobru namjeru i beskrajno voljeti ono što se radi. To je i moto ove grupe, niska na koju su nanizali sve svoje uspjehe.
Vozićemo se mi notama do kraja života, jer je činjenica da će iz ovog života malo ko od nas izvući živu glavu – istakao je Ðule.
„Van Gog“ je nastupio u prijedorskom klubu „Life“ u okviru „Prijedorskih ljetnih noći“. Tada su promovisali nove pjesme sa albuma koji je svjetlo dana ugledao u aprilu ove godine pod nazivom „Lavirint“. Sudeći prema reakcijama publike svih generacija, koja je te večeri pjevala, ne štedeći glasa, sve kompozicije u glas sa Zvonimirom Ðukićem Ðuletom, bez obzira na to da li su one nove ili stare, kao što je „Neko te noćas ima“ , Kolo“ i „Vrteška“ koje je pjevao na bis, koncert je bio za pamćenje.
* GLAS: Da li više volite svirke na otvorenom ili zatvorenom prostoru ?
ÐULE: „Van Gog“ je koncertni bend i potpuno je svejedno da li sviramo u malom klubu ili velikoj hali ili na ovako divnom mestu kakvo je ovo u klubu „Life“ u Prijedoru. Na nama je samo da se popnemo na binu, da se gledamo sa publikom i da sviramo, a još ako imamo povod tako aktuelan kao što je novi materijal, album „Lavirint“ i njegova promocija, onda nam takve svirke i te kako gode.
* GLAS: Shodno imenu koji nosi novi album, da li ste nekad bili u lavirintu?
ÐULE: Konstantno, ali i vi ste isto. Ko od nas nije okusio miris, ukus, radost i strah lavirinta, taj teško da je živeo onako kakav je zapravo život.
* GLAS: Koliko je teško nekome ko je više od 20 godina na sceni, da stvara novi album?
ÐULE: To je jedna posebna zadovoljština, jer kad završite turneju nakon dve ili tri godine i kada se ta zavesa spusti, ne bude vam svejedno. Ljudi imaju posebnu energiju bez obzira na to gde da sviramo i godi nam da budemo ponovo sa njima i onda idemo brže-bolje u studio da sve te ideje nekako objedinimo u album i sve to dobija svoj pravi smisao tek kada bend krene na turneju.
* GLAS: Dosta muzičara priča o krizi, da li je vi osjećate?
ÐULE: Kriza nas je sve pogodila i nije mačji kašalj, ali se molim da na tome i ostane da ne doživimo krizu duha, morala i da se mi, kao ljudi ne otuđimo jedni od drugih, a kriza autorstva svakako postoji. Sama činjenica da se neki stari bendovi ponovo vraćaju na velika vrata i taj neki krug se ponovo otvorio, a neki stari se zatvorio. Recimo, „Eaglse“ su se ponovo okupili, možda će i „ABBA“, ko zna, jer to znači da su se ljudi uželeli neke stare muzike. „Van Gog“ radi albume kako osjeća i kako je po instinktu negde vođen, potpuno nam je drago što do sada nismo radili kompilacije, mada će verovatno nekad doći taj trenutak kada ćemo poželeti da neke pesme koje nisu izašle kao prvi singlovi, da ih objavimo u nekom drugom izdanju, da li „unplugg“ ili sa džez orkestrom ili hevi metal, nikad se ne zna.
* GLAS: Izdvajate li neku pesmu sa novog albuma?
ÐULE: Tražite od mene da dam težak odgovor, na prvi pogled lako pitanje. Meni je jako draga sa albuma „Lavirint“ pesma „Pipi“ i ako uzmemo u obzir da je album otvorio prvi singl i spot za pesmu „Nek te telo nosi“ i sad je krenuo novi spot za pesmu „Kidaš moj svet“, raduje me što se na radio-stanicama zahuktavaju pesme kao što su „Pipi“ i „Rođendan“ i „Lepa žena“ i „Aerodrom“, mada se meni posebno sviđa i pesma „Meni nije ni do čega“.
* GLAS: Kako gledate na karijeru Majkla Džeksona i da li pratite sveo ono što se dešava posljednjih dana oko njega?
ÐULE: Posle svega, jer nije važno da li vam se muzika Majkla Džeksona dopada ili ne, tužan sam što se to dogodilo. On je bio kralj toga što je radio, a bio je osporavan i uprkos njegovoj publici jako usamljen i tužan i nadam se da će se probuditi tamo negde u nekoj drugoj bašti i da ostvari ono što nije uspeo za života da ostvari.
* GLAS: Važite za bend koji nosi puno energije, pa stičemo utisak da Vam ti česti nastupi daju uvijek iznova neki novi impuls, neku novu energiju. Da li ste se umorili poslije 20 godina rada?
ÐULE: Da li Vam tako izgledamo? Ne, nikad. Kao što sam rekao, „Van Gog“ kad krene, ne zaustavlja se i mi često kažemo od kada smo ušli u kombi i krenuli ovim putem, ne izlazimo iz njega dokle god budemo mogli da se krećemo i mlataramo rukama, pevamo i sviramo.
Ramirez
* GLAS: U jednoj pjesmi dijelite mikrofon sa Ramirezom, o kome se radi i kakvi su utisci proistekli iz te saradnje?
ÐULE: Radi se o našem prijatelju Ramirezu, jer ovaj album za razliku od prethodnih ima više gostiju, onih ljudi čijem se muzičkom umeću divimo. On je naš dugogodišnji prijatelj koji je nekada bio u grupi „Sunshine“ i jedan slučajni susret smo odlučili da ovekovečimo, zajedno ispred mikrofona u pesmi „Meni nije ni do čega“. Oni koji je nisu čuli, kad je čuju shvatiće da pesma nije mogla da izabere bolji trenutak.
Glas Srpske
