Bilo bi dobro da odemo na Crveni trg u Moskvi. Čini mi se da bi naš nastup tamo bio potpuno fascinantan. Maštam da taj ceo trg bude osvetljen nekim neobičnim svetlima, jer ja biram mesta gde može da stane što više ljudi i mislim da je to neki san kojem težim. Možda i prostor kod egipatskih piramida, ali na prvom mestu je Crveni trg.
Rekao je ovo u intervjuu „Glasu Srpske“ kompozitor Aleksandar Sanja Ilić, zaštitni znak grupe „Balkanika“, jedan od najuspješnijih kompozitora raznih muzičkih žanrova u Srbiji, koji piše muziku za film i pozorište, a osvojio je i mnoge nagrade na raznim muzičkim festivalima.
Sa grupom „Balkanika“, sa kojom nastupa već više od deceniju, konstantno razvija zvuk koji se teško može porediti sa bilo kojim drugim, a usput je stvorio i jedinstven muzički stil, tako da su Sanja Ilić i „Balkanika“ najeminentniji predstavnici naše kulture i ambasadori domaćeg etno-zvuka.
Prilikom nedavnog boravka u Prijedoru, još jednom su potvrdili da su im svi nastupi i kontakti sa publikom jednako važni, da su više nego profesionalci, i kao ljudi i kao muzičari, a da je dolazak na njihov koncert događaj koji se dugo pamti.
* GLAS: „Balkanika“ nastupa na raznim stranama svijeta. Kako uspijevate da sačuvate kvalitet, a da se ne utopite u more kiča koje je svuda oko nas?
ILIĆ: Mi se ne spremamo posebno ni za Beograd, ni za Guču, Prijedor ili Šangaj, već jednostavno prilagodimo repertoar svakom nastupu posebno. Nema mnogo vežbanja, sve je već uvežbano, sve se zna i sve zavisi od ozvučenja, svetla i publike kakav će utisak biti. Od kada smo uveli bras orkestar bend, nekako nam je Guča bila zgodno mesto da promovišemo svu tu priču, mada je promocija cele priče bila pre dve godine u Banjaluci. Prvi put smo nastupili kao veliki koncert, sa mnogo pesama i sa duvačima. To je ispalo fenomenalno, iako je publika tada prvi put čula tu pesmu „Cepaj“. To je pomerilo i neke naše trenutne aktivnosti, pa smo odložili izdavanje albuma „Identitet“ koji smo tada spremali. Taj album će se pojaviti za godinu i po u svečanom ruhu, adekvatno jednoj velikoj priči koja se dešava za dve godine i vezana je za hrišćanstvo i ne mogu više ništa da govorim o tome, osim da će se promocija tog albuma dogoditi u jednom gradu van Beograda, u Srbiji, a onda potom u većim gradovima u Srbiji, na Balkanu i u svetu.
* GLAS: Na koncertu „Balkanike“ čuli smo i poznati pjesmu „Princeza“, koju izvode Vaš sin Andrej Ilić i Banjalučanka Marija Šestić. To je osvježenje na sceni ne samo po kvalitetu melodije koja je već postala evergrin već i po nastupu ovih mladih muzičara.
ILIĆ: Izvornu verziju pesme iz 1984. godine „Princeza“ sada pevaju Marija Šestić i Andrej Ilić. To je godina kad se Andrej i rodio i nekako mi se činilo da bi bilo lepo vratiti pesmu sa mladima, ali ne sa Slađanom i Dadom. Mada nas je moj drug Dado jednom pitao „joj kad bih ja mogao da pjevam sa Balkanikom“. Rekao sam mu da bi mogao, ali da bih ja ipak dao šansu mladima. Inače, nisu njih dvoje bili jedini koji su pevali „Princezu“, bili su to Ivana Husar i Žak Houdek, isto je to fantastična varijanta, a bilo je još izvođača. Nekako mi se čini da će ova varijanta uspeti da se dopadne mlađoj publici na jedan poseban način jer je tako napravljena orkestracija u nekom azijatskom stilu, kao neka Indokina ili Indija. To nije ni čudo jer je „Balkanika“ putovala po celom svetu, ali mi se čini da su najviše traga na nas u nekim emocijama ostavile te zemlje Dalekog istoka. Indija je za mene nešto posebno.
* GLAS: Spot „Đipaj“ je iznenadio i obradovao mnoge ljubitelje Vaše muzike, da li je neki marketinški trik, upravo kao pokušaj da se što više približite mladima?
ILIĆ: Nije trik i ideja ne potiče od mene ili menadžera, već je to ideja Andreja i Cvije. Inače, to je pesma „Kermes“ sa prvog albuma „Balkanike“, a pojavila se i na albumu „Cepaj“. Cvijo je tu ubacio svoj glas, nešto teksta, ostavio našeg starog teksta i uz Andrejev spot napravili smo nešto što mislim da je zaista primamljivo gledaocima i na „Jutjubu“ je za samo dva meseca imala pola miliona gledanja. Rado sam učestvovao u toj njihovoj režiji i mislim da smo se dopali publici.
* GLAS: Ime grupi je dao Vaš brat Dragan Ilić, koji inače svira u grupi „Generacija 5“. Koliko se slažete ili razmimoilazite u mišljenjima u muzici?
ILIĆ: U mišljenjima se dosta slažemo. Ove godine smo dosta radili zajedno aranžmane za dečiju seriju „Na slovo na slovo“. Muziku za tu seriju je pre mnogo, mnogo godina radio naš otac Miodrag Ilić Beli i nas dvojica smo se baš super slagali radeći tu orkestraciju. Malo je poznato, ali mi imamo i dosta pesama koje smo uradili zajedno. Ekskluzivno mogu da kažem da će vrlo brzo da se pojavi pesma koju smo revitalizovali za „Balkaniku“, a koja je rađena pre više godina i zove se „Poljubi me na Ibici“ i čini mi se da će to biti poprilično iznenađenje šta je uradila „Balkanika“, jer takav tempo, atmosfera i ritam do sada verovatno od „Balkanike“ niko nije očekivao. Vremena se menjaju, mi smo prošle godine proslavili deset godina postojanja i ja ne bih mogao da izdržim dve-tri godine da sviram jednu te istu muziku na koncertima, menjamo se, pa ako se publici dopada, dobro smo uradili, ako ne, videćemo. Na sreću, do sada se ispostavilo da je sve što smo promenili ili dodali, ili malo izmenili, bilo na obostrano zadovoljstvo.
* GLAS: „Balkanika“ mnogo putuje, koja je zemlja ostavila najveći utisak na Vas?
ILIĆ: Meksiko, tamo smo bili najduže, tri i više nedelja, tamo smo imali najviše koncerata. Meksikanci su bili toliko precizni, organizacija je bila fantastična, a osim toga, kako smo došli u Sijudad Meksiko, ranom zorom su nas odveli na piramide. A kad pogledate te zarubljene piramide, prosto vas sve ponese u neku prošlost. Biti na tim mestima, to je čudno, oseća se neka čudna energija.
* GLAS: Otkud da ste komponovali muziku za seriju „Selo gori a baba se češlja“, koja je čitavoj priči dala još jednu dodatnu vrijednost?
ILIĆ: Kada me Radoš Bajić pozvao da radim muziku za tu seriju, znao sam da će to da bude nešto iz šumadijskog miljea i shvatio sam da ja tu nemam mnogo šta da pišem. Onda sam ga zamolio da bar slike pejzaža Šumadije snimi, i da njihovu sliku prati muzika. Iskreno, nisam se nadao da će i muzika, ali i serija pobrati pozitivne ocjene. Na kraju su bili, na naše veliko zadovoljstvo, potpuno razuvereni i muzika je dala malo čudnu notu toj seriji, možda je malo uobličila i dala joj novu dimenziju.
Sting
* GLAS: Na sceni često predstavljate nove instrumente i uvijek iznenađujete publiku. Recimo, najnovija je priča o bas-gitari sa šest žica?
ILIĆ: Reč je o starim i pomalo zaboravljenim instrumentima, koje mi revitalizujemo i onda koristimo na nastupima. Aktuelni su trenutno arapska lauta i bas-gitara sa šest žica, sve ručne izrade. Gitara se prerađuje i priprema za nastup, a upravo smo tu arapsku lautu spremili za Stinga kad dođe u Beograd, međutim, čovek je bio u Beogradu, a mi bili u Herceg Novom i ta lauta je ostala sa posvetom Stingu. Čeka kad Sting jednom opet dođe u Beograd da mu je poklonimo.
Tekst – Glas Srpske
Foto – www.gradprijedor.com
