Dođeš na štakama, odeš peške. Neplodna si, pa rodiš. Od tumora ozdraviš. Ne čuješ, pa pročuješ. Dugo pušiš, pa baciš cigarete…
Kažu da fratar Ivo Pavić iz Šurkovca kod Prijedora leči i od droge, skida dioptriju i čini mnogo šta drugo, o čemu svedoče stotine hiljada hodočasnika koji već dve godine ne prestaju da dolaze na njegove mise ozdravljenja u crkvi Presvetog srca Isusova.
„Ne lečim ja, već Isus“
Za ovog franjevca hodočasnici kažu da je „instrument u božjim rukama“, a Šurkovac nazivaju Krajiškim Međugorjem.
– Iako sam pravoslavka, verujem u Ivina čuda. Svake nedelje mi pored kuće prođe više od 30 autobusa punih ljudi. Videla sam gospođu koja je štake ostavila u crkvi, pa sam kod Ive odvela unuka koji se pet godina mučio s bronhitisom. Stavio mu je ruku više glave i sada je zdrav ko dren. Mog sina je žena iz Crne Gore jednom pitala gde je crkva u Šurkovcu, a kada se vraćala, dala mu nešto evra, jer joj je progovorio sin, nem od rođenja. Pala je na patos crkve, kada je dete posle Ivine „radnje“ reklo: „Majko, daj vode“. A Ivo svima govori: „Ne lečim ja, već Isus“ – priča Tesma Milinković iz Šurkovca.
S druge strane, Milan Topić iz obližnjih Ljeskara kaže da je priča o čudotvornim izlečenjima u Šurkovcu izvikana.
– Po onoj narodnoj da ovce neće preko reke, ali kada jedna pređe, sve odoše za njom… Dva-tri puta sam video kako fra Ivo drži reč pred nekoliko stotina ljudi. Međutim, nije logično da svima može da pomogne – kaže Topić.
Stipe Lovrić, Šurkovčanin iz Zagreba, tvrdi da će uvek biti nevernih Toma.
– Bio sam prisutan kada je lekarka iz Zagreba bacila štake i kada je čovek pročuo u 50. godini i zaplakao od sreće. Dakle, ako veruješ, ozdravićeš, a fra Ivo kroz molitvu zagovara i lečenje kod pravih lekara. Doktor je postao doktor jer ga je bog za to namenio – ističe Lovrić.
Fra Ivo sa crkvenim osobljem postavlja oltar, uređuje crkvu i kiti bor za Božić.
Doneo svetlost i – turizam
– Mnogo ljudi je ovde ozdravilo, ne samo fizički već i duhovno, duševno, porodično… S druge strane, uvek ima skeptika i nevernika koji dođu iz znatiželje, a kada ih Bog ozdravi, preobrate srce u molitvi, što nije lako. Istina je i da hodočasnici često padnu na zemlju kada na propovedi na njih položim ruke, pomazujem ih svetim uljem… Čak i kada se čujemo telefonom, jer i tako deluje božja milost. Pre 15 godina imao sam bolesno srce, probleme s kičmom i ravne tabane, ali otkako me je Isus izlečio, iz zahvalnosti sam krenuo za njim. Slediti Isusa znači ozdraviti. Meni pripada rad, a Bogu slava i čast – tvrdi Pavić.
On ističe da oni koji misle da je šurkovačka molitva šarlatanstvo i biznis, nisu upoznali ljubav božju.
– Ako čovek želi opravdati lenjost, duhovno spavanje i ravnodušnost, on će napasti bilo šta da opravda sebe. Nikoga ne odbijam, već ga pozovem na bogosluženje da oseti, učestvuje i oslobodi se. Mnogi dođu na pet minuta da ih izlečim, ali ne želim moliti za nekoga ko se nije obratio, pomirio s Bogom, oprostio… Takav će u neznanju otići kod vračara, čarobnjaka i spiritista, koji su u BiH napravili puno zla, dok psihijatrija i psihologija pomažu, ali ne mogu lečiti kao vera. Na primer, zavisnost od cigareta je duhovni problem. Zli duhovi nas teraju i na blud, alkohol, drogu i njih se treba osloboditi u ime Boga – objašnjava Pavić.
Zvonar Josip Bjelanović tvrdi da je tu više od 20 ljudi svih vera ostavilo štake, uključujući i njegovu ujnu.
– Vremena se u Šurkovcu menjaju. Nekada je šest autobusa vozilo ljude na posao, a sada nam dolaze autobusi sa svih strana. Imali smo nekoliko hiljada stanovnika, a danas stotinak, i samo osam đaka i čak 16 neženja. Otkako je Ivo došao iz Posavine, selo je živnulo, a po duhovnu pomoć dolazili su i fudbaleri Stipe Pletikosa i Dario Šimić, Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, i teniser Goran Ivanišević – kaže Bjelanović.
To je i Marinko Pandža, suvlasnik suvenirnice i restorana, koji tvrdi da im je fra Ivo doneo svetlost.
– Činjenicu da dolazi toliko vernika treba iskoristiti i u skladu s verom ići napred. Ne smemo praviti klasični turizam, već zadržati obeležja svetišta, duhovnog mira i preobraženja – kaže Pandža.
Nećemo dozvoliti vašar!
Fra Ivo Pavić ističe da su u okolini crkve potrebni objekti poput prenoćišta za vernike, gde bi radili meštani.
– Ipak, ne dozvoljavam da se pravi vašar, jer one koji idu za profitom ne zanimaju crkva i molitva. Želim da ovo bude duhovno središte. Ovde smo tako na starim temeljima izgradili novu crkvu od priloga hodočasnika, donacija s duhovnih obnova u inostranstvu i prodajom mojih knjiga. Ali tek posle duhovne obnove, jer da smo prvo gradili crkvu, ne bi nikad bilo ovoga. Ovde ću ostati ako bude volja božja. Ako odem, biće Šurkovca i posle, ako se ljudi budu oslanjali na Isusa i Bogorodicu. Ako ne budu, teško će opstati, jer vidimo da je hrišćanstvo u Evropi na izdisaju i treba ga probuditi i izlečiti – kaže Pavić.
Press RS