Rokenrol je izuzetno živ. Rokenrol scena u Srbiji je jako razvijena, jako veliki broj grupa po svim većim mestima Srbije rade i deluju, međutim mediji i televizija i štampa ne obraćaju pažnju na njih i jako im malo prostora daju. Međutim, sve više oni se sami probijaju i pokušavaju da se izbore za svoja mesta koja zaslužuju i koja će sigurno imati u budućnosti. Postoje i manifestacije poput Egzita gde mogu pojedine domaće rok grupe da nastupe, a pravo njihovo predstavljanje je „Beer fest“ koji poprima velike festivalske razmere i koji je isključivo orijentisan na domaću rok scenu i onu manje, kao i onu dobro poznatu. Osim toga, značajnu ulogu igra emisija „Hit 202“ emisija Radio Beograda koju vodi Vlada Janković Džet nekadašnji bas gitarista poznate grupe iz 70-tih godina „Crni biseri“ koji je ceo svoj život posvetio rokenrolu i promovišući sve mlade koje zaslužuju neko vreme na radio talasima, tvrdi Žika Jelić, jedan od osnivača legendarne YU grupe koja je nedavno tradicionalno otvorila sezonu koncerata u prijedorskom „Lajf klubu“ . On i Dragi Jelić su u maniru dobrih, lijepo vaspitanih momaka u najboljim godinama pristali da samo za Glas Srpske progovore i o rok sceni i o svom višedecenijskom trajanju na njoj.
Glas: Koliko često nastupate?
Žika Jelić:Letnja sezona je vrijeme kada imamo najviše nastupa, a osim što leto provodimo radno, svirajući planiramo nešto od nastupa i povodom 40 godina postojanja YU grupe, a to je 29. novembra, a slijedeća godina će biti cijela u tom znaku što znači niz koncerata kojima bi obilježili taj jubilej. I ne samo koncerata, biće to i neka nova izdanja ili stara ponovljena kada je muzika YU grupe u pitanju. Znači sve ploče prebaciti na CD.
Glas: Zašto ste 29.novembar, nekada Dan republike, izabrali za rođendan grupe koji svake godine proslavljate koncertom u beogradskom „Domu sindikata“?
Dragi Jelić: To je dan kada je grupa dobila svoje ime, iako pre 40 godina, to je bila čista slučajnost, nismo bili vođeni nikakvom revolucijom. Svirajući u zemunskoj diskoteci „Sinagoga“ dobili smo to ime, kao novo jugo rok-čudo i već tada imali kompozicije koje su bile u nekom folk maniru, pa je to bio putokaz kumu, s obzirom da je to bio nagoveštaj da ćemo svirati i gajiti neku kompromisnu varijantu između rokenrola, folka i ne znam ni ja šta već. Korisili smo te neke folk motive na rokenrol način i tako smo dobili to ime.
Glas: Iako je YU grupa prva ponudila rok zvuk karakterističan za ovo podneblje, sa etnoprizvukom, kažete da je to bilo slučajno?
Dragi Jelić: Nama se pripisuje da smo začetnici nekog etnozvuka u rok muzici, i to se jeste desilo, ali nenamerno.To se desilo slučajno u određenom trenutku i dogodilo se da je bilo uspješno. Niko nije imun na taj zvuk, pogotovo zvuk prave narodne pesme. Sve je bilo slučajno i naših 40 godina je došlo, u stvari, slučajno. Bilo je situacija kada smo razmišljali i da prekinemo, raznoraznim nezgodama koje smo imali, ali, eto izborili smo se i opstali.
Glas. Da li Vam imponuje što na koncerte YU grupe dolaze predstavnici tri, pa možda i četiri različite generacije? Mladi se još uvijek obraduju kada im u ruke dođe prava ploča, kada mogu da čuju kako se nekad svirao rok i to su pravi biseri njihove muzičke kolekcije.
Žika Jelić: Često čujemo takve priče, da su upućeni od strane roditelja, verovatno oni smatraju da je to muzika koju treba da poslušaju. Ne mislim da je to samo muzika YU grupe iz tog vremena, već uošte celokupne rok scene 70-tih i 80-tih godina. Vidimo da omladina to rado prihvata i na mnogim koncertima nam to pokazuju, pevajući u ritmu naše muzike koja im je očigledno poznata.
Glas: Da li smatrate da je ključ Vašeg dugogodišnjeg trajanja iskren odnos prema publici?
Žika Jelić: Dragi i ja smo celi svoj život posvetili rokenrolu i počeli smo da sviramo iz ljubavi prema tom pravcu koji se popjavio 50-tih godina. Početkom 60-tih godina mi smo ga oberučke prihvatili i nismo računali da će to sve baš toliko trajati i da će sve ispasti baš ovako. Očigledno da je to taj iskren odnose prema poslu koji se čovjek bavi, u ovom slučaju, muzika ne razmišljajući o tome da li će se to isplatiti i koliko će to novca doneti, kao što većina počinju neke poslove pa ulaze i u samu muziku. Onda kada vide da je to jako teško oni to jako brzo napuštaju i to je dobro jer se na taj način filtrira ta rok scena i svi oni koji dušom i srcem rade taj posao oni opstaju, a ta se materijalna strana kad-tad vrati.
Dragi Jelić: Mi dovoljno nastupamo, kada bi svirali turneju po 200-300 dana godišnje, možda bi nam se smučilo. Sve što radimo, radimo umereno i tako da se to nama dopadne, a verovatno to prepozna i publika i tako su zaživele neke kompozicije za koje mi uopšte nisu računali da će toliko dugo živeti.
Glas: Rado dođete u Prijedor?
Mi smo ovde u gostima, a kao da smo kod kuće. Neverovatno je kako smo se zbližili da ljudima koji žele da osim drugih pravaca, ovaj grad neguje i rok publiku. Zahvaljujući entuzijazmu „Lajf kluba“ imate čitave generacije koji imaju priliku da čuju rok koncert uživo i da neguju svoju ljubav prema rokenrolu.
Glas Srpske