Mile Dodik (39), sin Milorada Dodika, već petu godinu živi u kamp kućici u selu Petrovo kod Prijedora, bez struje i grejanja!
Poznato prezime koje nosi, kaže Mile, u životu mu, nažalost, nije mnogo pomoglo, pa čak ni to što se njegov pokojni otac zvao kao današnji premijer RS.
Bez stalnog zaposlenja i smeštaja, hladne zimske dane preživljava trošeći nešto novca što je letos zaradio na teškim fizičkim poslovima. „Moram da ‘razvlačim’ zarađenu crkavicu i da kupujem samo najnužnije stvari. Najvažnije je da imam za hleb, a ostalo ako bude“, kaže Mile za „Press RS„.
Prijedorski Dodik rodom je iz Sanskog Mosta. Sa laktaškim Dodicima, izuzev prezimena, nema ništa zajedničko. Da je, kaže, iz Laktaša, verovatno bi živeo boljim životom i ne bi odbrojavao dane u limenoj kućici.
„Mnogi mi se smeju i pitaju kako ja sa poznatim prezimenom Dodik živim i izgledam ovako bedno. Ne znam šta bih im odgovorio. Ima i onih koji se, kada pročitaju moje ime i prezime u dokumentu, sa poštovanjem odnose prema meni. To se dešava najčešće na granici. Carinici pogledaju u pasoš, pročitaju samo ime i prezime, naklone se i požele mi srećan put. Verovatno misle da sam ja neki rođak premijera“, priča Mile, ložeći vatru ispred svoje kamp kućice. Na improvizovanom šporetu Mile sebi pravi jelo, ponekada skuva i kafu.
Kaže da ne spada u one ljude koji očekuju nekakvu milostinju, niti je navikao da ga neko sažaljeva.
„Relativno sam mlad čovek i mogu da zaradim sebi za život. Osećao bih se bedno kada bih čekao da mi neko pruža pomoć, pa makar i nemao šta da jedem. Meni samo treba stalni posao, da mogu da zaradim jednu običnu platu. Ne bih onda bio primoran da živim u ovoj kamp kućici, već bih iznajmio sobu i živeo životom dostojnim čoveka“, kaže Dodik, prisećajući se vremena pre rata kada je, kako kaže, radio u Sloveniji u jednom domu za decu ometenu u razvoju. Imao je tada, kaže, dobru platu i lep život, ali zbog rata se vratio u rodni kraj.
„Vratio sam se kući kako bih branio rodnu grudu. Celi rat sam proveo u rovu, a onda ostao i bez kuće i bez imovine, a danas preživljavam ovako. Od države ništa nisam dobio, pa čak ni ono što bi mi možda po nekim pravima i sledovalo. Gde sam se god obraćao za nekakvu pomoć, vrata su mi bila zatvorena. Zbog toga sam razočaran u sve, posebno u vlast, odnosno one koji ih predstavljaju. Gledam kako većina njih dobro i udobno živi, a na drugoj strani nije mali broj onih koji dele moju sudbinu i koji ništa ne traže, osim posao, kako bi mogli da zarade i žive koliko toliko normalno“, priča Mile, i navodi da mu niko od rodbine ne može pomoći jer svi, baš kao i on, žive bedno i teško.
Prijedorski Dodik kaže da su mu mnogi ljudi predlagali da pomoć potraži direktno od premijera RS Milorada Dodika. „I o tome sam razmišljao, ali ni sam ne znam kako bih mogao da dođem do svog prezimenjaka i da li bi uopšte hteo da me primi i, ako ništa, bar sasluša sa kakvim problemima živim“, navodi Mile Dodik.
Press