Nezapamćeno slab odziv pravoslavaca na M:telov broj 1412, putem koga se prilaže jedna KM za izgradnju prijedorskog manastira Klisina posvećenog velikomučenici Marini ili Ognjenoj Mariji, doveo je u neizvesnost završetak radova na ovoj svetinji, iako je bratstvo hrama obnovu počelo upravo zbog velike posete i manjka prostora za vernike.
Vasilije Rožić, iguman manastira Klisina, koji je posećivao i patrijarh Pavle, kaže da je do polovine meseca jula, u kome traje akcija obnove, zabeleženo samo 5.000 poziva.
Kriza nije opravdanje
– Lane smo u februaru i martu na isti način, uz pomoć muzičara Slobodana Trkulje i RTRS-a, zabeležili 38.000 poziva i uradili veliki deo posla započetog 2010. godine i vratili deo dugova. Ako se nastavi ovako, do kraja meseca i manastirske slave imaćemo 7.000 poziva, a treba nam najmanje 20.000 da se uselimo i pre zime ugradimo podno grejanje koje je važno za sušenje zidova i buduće radove na ikonostasu, oltaru, krstionici, freskama… Za sada možemo da primimo samo šezdesetak vernika u obližnjoj drvenoj crkvi pa mnogi vernici ostaju pred vratima – ističe iguman Vasilije.
On objašnjava da je odziv vernika slab zbog krize i besparice, pa je izgradnja i obnova hramova i crkava usporena u celoj Srpskoj.
– Istina je da nema priloga kao pre 10 godina. Ljudi danas teško žive, daruju od srca i u skladu sa mogućnostima, ali siguran sam da mogu da izdvoje tu jednu marku za manastir u koji ulažemo mnogo truda i ljubavi. Da nas je do sada pozvalo pola Prijedora, ne bismo brinuli… Ovo nije samo materijalna, već i naša duhovna izgradnja za opšte dobro i slavu božju. Da mi kao bratstvo znamo zašto smo tu i u zajednici sa bogom i vernicima. Evo, manastir Klisina ima izuzetnu posetu iz cele RS, ali to se skoro ne primeti jer ne dozvoljavamo vašar, galamu ni razuzdane skupove. Ovo je mesto molitve, a naš zadatak je da ljudi osete naš bratski odnos i pronađu ovde mir i slobodu – kaže iguman.
Da je Klisina na dobrom glasu potvrđuje i podatak gradskih matičnih službi da sve više novorođenčadi dobija ime po zaštitnici manastira Klisina.
Dobar glas
– Neki dan je rođena Marina i dobila je ime baš po Ognjenoj Mariji. Takođe, mnogi dolaze da se krste, posebno mladi, pa smo do sada imali nekoliko hiljada krštenja. Cenovnik u crkvi postoji, ali mi ga ne pokazujemo ljudima, ničim ih ne uslovljavamo i oni to osete. Daju koliko mogu, a nama je najveća nagrada ako nastave da žive u zajednici s bogom, crkvom i ljudima. Mi moramo da vratimo ljubav i trpljenje, ojačamo porodicu i natalitet i cenimo rad i trud. Ako se, na primer, otpuštaju trudnice nećemo imati blagoslov ni napredak. Sveti Pavle je rekao: „Ko ne radi ne treba da jede!“ Kod nas kao da je obrnuto. Roditelji moraju prestati da deci govore: „Uči da ne radiš!“ Moraju ih pripremati za pravi život i prepreke – navodi iguman Vasilije.
Za to vreme, svetomarinsko bratstvo redovno ažurira svoju internet stranicu na kojoj se daju odgovori na najaktuelnije teme i probleme vernika. Kažu da su zabeležili 180.000 poseta. Iskušenik Darko Ivaniš kaže da, iako žive drugačije, s vernicima svakodnevno razgovaraju o njihovim problemima, dilemama, ciljevima, uspesima i neuspesima.
– Želimo da ojačamo tu zajednicu, da budemo njihovi pastiri i da oni imaju na koga da se ugledaju i oslone. I pored toga što u manastiru nema ženske ruke, posetioci se mogu uveriti u radinost i posvećenost našeg bratstva veri. U okviru manastirske ekonomije brinemo o četiri krave, pravimo sir, kajmak, mleko i jogurt. Nešto prodajemo, nešto darujemo siromašnima. Tu su 20 košnica sa pčelama, kokoške i patke, plastenik s povrćem i voćnjak. Manastir ima i svoju suvenirnicu. Do sada smo objavili preko pet crkvenih knjiga i zbirki poezije a novac od svega toga pomaže da regulišemo obaveze, ulažemo u izgradnju hrama i bavimo se humanitarnim radom. Ceo dan ispunjen nam je radom i molitvom – kaže Ivaniš i dodaje da bratstvo uz igumana Vasilija čine i protosinđel Venijamin, iskušenik Branko Bojanić i otac Stanoja.
Mošti velokomučenice Marine
Pored Atine, svetogorskog Vatopeda i Albanije, i u Klisini su mošti Ognjene Marije.
– Ova savremenica rimskog cara Dioklecijana sa 14 godina je upoznala veru Hristovu, u svojoj krvi se krstila i viteški zaslužila carstvo božije. Veliki je uzor i te mošti su blagoslov. Imamo i mošti svetog Grigorija Gornjačkog, koji se susretao sa knezom Lazarom, Teodora Tirona, Georgija Vitkovića, mučenika prevlačkih i Svetog Trifuna, a i dalje većina Srba 14. februara slavi to Valentinovo – kaže iguman Vasilije.
Ckrvište iz doba Nemanjića?
Na mestu svetinje u selu Ništavci bio je manastir Sretenja Gospodnjeg koji su Turci srušili 1463. godine.
– Od jednog istoričara sam čuo da je tu ranije bio manastir iz doba Nemanjića, što ćemo proveriti. Ovde je živeo turski beg koji je crkvenu zemlju oduzeo i podelio ljudima koji se prezivaju Ališići. Upravo je Pašaga Ališić kao pripadnik ustaša 1942. spalio crkvu. Narod je crkvena zvona izlivena 1926. u beogradskom Pozaniću sakrio na dnu Sane – kaže otac Stanoja.
Press RS