Brane Končar (70), poznati prijedorski anesteziolog u penziji, naslikao je toliko vernu kopiju Leonardove Mona Lize da njegove komšije i poznanici tvrde da original zapravo nije u pariskom Luvru, već je misteriozno stigao u Gornje Garevce kod Prijedora.
Na takve tvrdnje Končar, u ateljeu u zaseoku Končari kod Gornjih Garevaca, odmahuje rukom i objašnjava da je reprodukciju Đokonde naslikao za dve i po godine.
Slika za svoju dušu
– Iz poštovanja prema Leonardu, isto toliko vremena razmišljao sam da li uopšte smem da slikam ovo remek-delo svetskog slikarstva? Kada sam počeo, nije bilo šale. Komšijske priče neću komentarisati, umetnost je ipak za više slojeve društva. Dakle, Mona Liza jeste u pariskom muzeju Luvr, ali ovoj mojoj se može prići i pogledati je izbliza, a original sa najmanje sedam metara – objašnjava Končar.
Leonardo je portret Mona Lize naslikao na drvetu, a Brane je kopiju u originalnoj veličini uradio u ulju na platnu, koje mu je omiljena slikarska tehnika.
– Moja je mlađa, ali je njegova originalna, i neprocenjivo vredna. Ipak, koliko sam vremena utrošio na moju Đokondu, ne bih je prodao ispod 25.000 maraka. Naslikao sam više od 200 većih i manjih slika, prodao preko 50, a mnogo sam i poklonio. Skoro sam jednu utopio na temu Vaskrs, za 1.500 KM, što je, prema mojim saznanjima, najskuplja slika prodata u Prijedoru u poslednje vreme – tvrdi Končar.
Omiljene teme za slikanje su mu portreti poznanika i dece, potkozarski pejzaži i verski motivi, koji su, kako kaže Brane, neiscrpni izvori inspiracije.
– Vera je najdublji smisao. Kada sam radio u prijedorskoj bolnici, skoro da nisam imao vremena za slikanje, koje je moja skrivena ljubav još od osnovne škole. Tek poslednjih 10 godina intenzivnije sam se posvetio mojoj velikoj strasti i izazovu. Samouk sam, ni od koga nisam ništa učio, i slikam za svoju dušu – ističe ovaj penzioner.
Kako kaže, dok je studirao medicinu u Beogradu obilazio je sve moguće galerije, muzeje i izložbe, da bi pratio šta se dešava u likovnoj umetnosti.
– Gledao sam ta dela i stalno razmišljao da li bih to znao da uradim. Uspeo sam, ali me zanima kuda ide današnja likovna umetnost jer su svi glavni pravci, poput klasicizma, baroka, romantizma, kubizma, davno formirani. Danas niko ne osniva svoj pravac. Sve je osnovano i ne znam šta im znači to bespredmetno i apstraktno slikarstvo koje je globalni trend? Tu nema kompasa i jedino što umetnici unose je individualizam – kaže Končar.
Podrška porodice
On naglašava da ne razmišlja o izložbi svojih slikarskih dela.
– Zvanično, nisam izlagao, mada imam dovoljno slika kod sebe i u privatnim kolekcijama za solidnu izložbu. Nezvanično sam izlagao dva puta. Jednom u prijedorskoj bolnici, kada sam išao u penziju, da kolege upoznam čime se bavim kada nisam u hirurškoj sali. Drugi put sam nekoliko slika pokazao u Banji Mlječanica – otkriva Brane.
On je veliki ljubitelj i poznavalac klasične muzike, a posebno Betovena, Hajdna i Mocarta, koje sluša u svom ateljeu u zaseoku Končari kod Gornjih Garevaca.
– Klasična muzika me smiruje, ali volim i ojkaču, izvornu potkozarsku pesmu. Kako bilo, skoro sam završio sliku Dijane, rimske boginje lova, a radim i minijature na drvetu. Porodica me podržava i gleda da nešto prodam i donesem pare. Posećuju me i akademski slikari. Prijedoru je dao bog da postane grad poznatih slikara, ali je još palanka – zaključuje naš sagovornik.
Tumor od 27 kilograma
U profesionalnoj karijeri Brane Končar, koji je anesteziologiju specijalizovao u Nemačkoj, asistirao je u mnogim nesvakidašnjim operacijama, ali u sećanju mu je najdublje urezano ostalo odstranjivanje jednog od najvećih tumora zabeleženih u istoriji ovdašnje medicine.
– Osamdesetih godina asistirao sam pokojnom lekaru Jeličiću, koji je jednoj baki iz Kozarske Dubice odstranio tumor težak čak 27 kilograma. Jadna žena je bila uplašena i kao naduvana. Sećam se jasno kao da je danas bilo da su nas tad novinari u šali pitali da baka nije trudna… Bilo je dosta smeha na pres konferenciji, ali što je najvažnije, starica je iz bolnice otišla potpuno zdrava – priseća se Končar.
Izvor: Press RS