U prijedorskom naselju Pećani u užem centru grada ponovo su nikle bašte, što se ne pamti još od poslednjeg rata.
Urbani ratari, mahom penzioneri, tvrde da su se dohvatili motika i ašova zbog sve veće krize i besparice. Jedna od njih je i Krstina Novković iz Bloka H, koja je posejala razno povrće.
– Bašta mi je 40 metara od stana i dolazim svakodnevno. Ima luka, crnog i belog, cvekle, tikvica, krompira, mrkve, kukuruza, paprike, paradajza i krastavaca koje već beremo… Nije bašta kao u Gornjoj Sanici, odakle sam izbegla, ali je lepa. Nemam nikakva primanja osim ove bašte – kaže Novkovićeva.
– Ima nas mnogo, uglavnom penzionera i nezaposlenih, družimo se i ne damo da zemlja zaraste. Mladi neće s nama jer nemaju vremena, a neki na to gledaju s podsmehom. Ali kada se vraćam s punim cegerima, pitaju: „Krstina, je li sve to iz tvog vrta?“
Nema svađe oko međe
Njenu komšinicu i penzionerku Daru Beronju, koja je u Prijedor izbegla iz Krupe na Uni, sve podseća na rat i posleratno vreme kada su celi Pećani bili zasejani povrćem.
– Posle rata, kada su krenule plate i penzije, ljudi su prestali da seju. Sada su se okrenuli poljoprivredi zbog krize i verujte da se isplati. Nemamo zemlju na selu da je obrađujemo. Kod mene ima svega kao kod Krstine, plus kelj i patlidžan, a neki su posadili voćke i cveće. Sve je zdravo i neprskano, bolje i jeftinije nego u supermarketu – ističe Dara.
Ona kaže da ima rešenje opštine Prijedor kojim joj je javno zemljište bez naknade dato na korišćenje.
– To je obezbeđenje da nas ne kažnjavaju. Zbog naših bašta do sada se niko nije bunio, a nema ni većih krađa. Ponekad neko pomalo uzme nešto, ali ostavi i nama… A oko međe nema gužve ni svađe. Sve smo podelili na ravne časti, a ovde nas tri komšinice imamo po tri gredice. Milina je i hladovina, i dok radimo, mi se družimo i pričamo. Jedino nam je to ostalo. Bolje bašta nego sedenje u stanu uz TV – kaže ova Prijedorčanka.
Krstina Novković ističe da se ne plaši kazne zbog korišćenja javne površine.
– Ne mogu me kazniti ako mi na vreme nisu rekli da ne mogu sejati. Ako me obaveste, prestaću. Priča se da će dogodine ovuda proći put i nadvožnjak i da će ovu lepotu prekriti beton – navodi ona.
Bolje povrće nego korov
Dok urbani ratari razmišljaju da se prijave na akciju opštine Prijedor za najuređeniji vrt u gradu, ima i onih koji negoduju. Dečak iz ovog naselja kaže da mu je otac pričao da je na mestu sadašnjih bašta i novosagrađenog gradskog bazena bila livada, gde se igrao fudbal i zimi i leti i preskakala rečica Puharska.
– I ja bih da se igram kao moj tata, a ne da me tete i čike teraju iz bašta – navodi ovaj mališa.
Miroslav Krneta, šef Službe komunalne policije opštine Prijedor, objašnjava kako pojedini stanovnici Pećana koriste javnu površinu, ali da je sve regulisano još uvek važećim rešenjima o korišćenju.
– Nemamo obraza da zabranimo obrađivanje te zemlje jer to rade penzioneri za vlastite, a ne za komercijalne potrebe. Inače postoje kazne za neovlašćeno korišćenje i uzurpaciju javnih površina, ali sejanje nije regulisano. Jer nikada nije bilo predviđeno da ljudi gaje povrće u centru grada – objašnjava Krneta.
On ističe da pećanski poljoprivrednici na neki način učestvuju u uređenju javnih gradskih površina.
– Bolje da seju i drže ih uredno, nego da zarastu u korov i šikaru i postanu ruglo – zaključuje Krneta.
Kovačević: Ispod dostojanstva
Sociolog Braco Kovačević kaže da su bašte u centru grada još jedan pokazatelj krize.
– Dok bogati bašte okopavaju iz hobija, penzioneri i siromašni to rade da obezbede puku egzistenciju i rasterete kućni budžet, jer nisu ni blizu potrošačke korpe od 1.800 KM, a više od polovine primanja troše na režije i poreze. Prinuđeni su da proizvode ne baš zdravu hranu ispod svojih balkona, što je nekada bilo ispod svakog dostojanstva. Vlast to i mnogo toga drugog toleriše da ne bi izazvala bunt građana. Na primer, BiH ima 43 odsto nezaposlenih, što je duplo više nego u Španiji gde predviđaju katastrofu. Šta mi da kažemo – pita se Kovačević.
Press RS
Foto – GradPrijedor.com – arhiva