Od kada je sveta i veka, mir i lepota prirode bili su lek za dušu. Kada naiđu dani čemera i žuči, neko se drži prijatelja, a neko prirode.
Nekada su se prirodne lepote podrazumevale, a danas su na velikoj ceni, jer ih više nema „na svakom ćošku“.
Tako su i Prijedorčani ponosni na svoje meleme za oči i dušu – reku Sanu i planinu Kozaru, jer nemaju baš svi privilegiju da imaju oboje – i čistu vodu i svež planinski vazduh.
Obale Sane, poslednjih godina, sve su popularnije među Prijedorčanima, kao mesta za odmor i izgradnju vikendica. Ipak, mir pored reke je na prvom mestu.
– Odlučila sam se da imam neki svoj komad zemlje jer je reč o prirodi, još kada je to uz reku, to je predivno. Ovo mi je najbolja investicija u životu, kojom su, što mi je najdraže, oduševljeni i moji sinovi. Od kada smo kupili ovaj naš plac, svi zajedno imamo potrebu da se maknemo iz grada i ovde smo našli svoj mir – priča Prijedorčanka Vesna Nikolić, koja je prošle godine počela da gradi vikendicu u selu Gaćani, uz reku Sanu.
Sa popularnošću lokacija, međutim, rastu i cene zemljišta, pa je tako cena dunuma uz Sanu, koji je pre pet-šest godina iznosio oko 6.000 KM, sada je skuplji i do 50 odsto.
– Pre pet godina cene su bile znatno niže. Međutim, sada cena dunuma zemlje pored Sane kreće se od 7.000 do 12.000 maraka, u zavisnosti od toga kako je isparcelisano. Manja vikendica uz Sanu može da košta od 25.000 do 35.000 maraka, ali ima i vila čija je cena i do 100.000 KM – kaže Leonard Samardžija, direktor prijedorske Agencije za nekretnije VHS.
I pored poskupljenja zemljišta, najatraktivnija lokacija je uzvodni deo toka reke Sane. Cena zavisi i od pristupnog puta i toga da li su uvedeni struja i voda. Oblika i kvadratura vikendica ima raznih. Sve zavisi od dubine novčanika.
I dok se jedan broj Prijedorčana od maja do septembra „ne miče“ od Sane, drugi mir pronalaze na obroncima Kozare. Netaknuta priroda i čist vazduh učinili su da se mnogi koji su rekreativno dolazili na ovu planinu na kraju tu i presele.
Među njima je i Prijedorčanin Draško Vujić, koji sa suprugom već četiri godine živi na 500 metara nadmorske visine.
– Presudila je iznad svega moja ljubav prema lovu. Ja sam strastveni lovac, kao i većina muškaraca u mojoj familiji i oduvek smo voleli ići na našu Kozaru. Za mene zbog toga more i reka ne mogu da se takmiče sa ovom planinom. Vikendica je vremenom postala naša kuća, a svi članovi moje porodice i naši prijatelji vole ovde doći da se zajedno opustimo i uživamo – priča Draško Vujić.
Kako i ne bi uživao, kada se iz njegovog dvorišta Prijedor vidi kao na dlanu!
Upravo ta lepota sela pod Kozarom učinila je da poslednjih godina lokacije poput Malog Palančišta i Božića postanu najatraktivnija vikend naselja.
Zbog trke za boravkom u planinskom raju, skočila je i cena zemljišta, pa je trenutno za dunom pod Kozarom potrebno izdvojiti i do 6.000 KM. Meštani pričaju da je dunum nekada bio „bagatela“.
Leči i opija
Da li je reč o istinskoj zaljubljenosti u reku i planinu ili je lokacija vikendice trenutno stvar pomodarstva? Verovatno ima i jednog i drugog. Ipak, samo jedna šetnja legendarnom Kozarom ili jedno osveženje u Sani potvrđuju da ostati imun na takvu lepotu, nije lako nijednoj kategoriji društva, jer jednostavno rečeno – priroda leči i opija!
Večernje novosti