Jedna od retkih rukometašica iz Srpske sa uspešnom karijerom u inostranstvu, Slađana Topić, tvrdi da je Druga liga Francuske mnogo jača od Premijer lige BiH i da bi se bilo koji klub tog ranga „prošetao“ bh. prvenstvom.
Prijedorčanka je karijeru počela u „Miri“, zatim je branila boje Iskre iz Bugojna, banjalučkih klubova Mladost, Vrbas i Borac, provela je četiri i po godine u Španiji, a od januara je članica francuskog drugoligaša Sel sir Bela.
I trener iz Bosne
U intervjuu za Press RS Slađana otkriva da uživa u novom klubu, da je drugi rang takmičenja u Francuskoj veoma kvalitetan, klubovi sjajno organizovani i da je francuski rukomet miljama daleko od onoga u BiH.
– Nije to nikakvo čudo, pošto u klubovima ima mnogo reprezentativki raznih zemalja, kao i bivših reprezentativki Francuske, poput Valeri Nikole, osvajačice olimpijskog zlata, koja sada brani boje drugoligaša Nice. U mojoj ekipi igraju tri aktuelne reprezentativke, jedna je iz Tunisa, druga iz Obale Slonovače, dok je Manuela Hrnjič iz Slovenije.
Zašto si napustila Španiju?
– U Sel sir Bel došla sam iz Rokase sa Kanarskih ostrva, tima iz Prve španske lige. Klub je zapao u velike novčane poteškoće, baš kao i mnoštvo klubova trenutno u Španiji, tako da sam na polusezoni odlučila da promenim sredinu. Odlučila sam se za Francusku i zaista se nisam pokajala. Bilo me je, možda, malo strah u početku zbog jezika, ali velika prednost je bila ta što je trener ekipe „naše gore list“.
O kome je reč?
– U pitanju je Milenko Mišo Kojić. Iz Sarajeva je i već 20 godina u Francuskoj radi kao rukometni trener. U Sel sir Belu je četiri sezone, a inače je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih rukometnih stručnjaka u Francuskoj.
Koje su vam ambicije?
– Kad sam stigla u januaru, ekipa se borila za opstanak i bila je prilično oslabljena jer su čak četiri igračice bile teže povređene. Uspeli smo da obezbedimo opstanak i ja sam u maju produžila ugovor na još jednu sezonu. Novo prvenstvo je počelo nedavno, a na startu smo priredili veliko iznenađenje pobedivši ekipu Begl, favorita za ulazak u Prvu ligu. To nam je dalo veru da ove sezone možemo mnogo da postignemo i, zašto da ne, izborimo plasman u elitu.
Kako je uređen rukomet u Francuskoj?
– Ovde je sve organizovano do tančina. O tome najbolje govori činjenica da čak i u Petoj ligi može da se zaradi novac. Ulaže se mnogo u omladinski pogon, svaka ekipa koja se takmiči u Drugoj ligi je obavezna da ima još jednu seniorsku ekipu koja igra u Trećoj, Četvrtoj ili Petoj ligi. Osim toga, ekipe do 16 i 18 godina imaju sopstvena takmičenja koja traju čitave godine.
Uvek puna dvorana
Kakva je situacija sa elitnim rangom?
– Prva liga Francuske je veoma strogo uređena. Nijedan klub sa budžetom manjim od 700.000 evra ne može da se takmiči u Prvoj ligi. Zato nema kašnjenja plata, a sve igračice su zdravstveno i socijalno osigurane. Istina, non-stop moraju da se „sređuju“ neki papiri, posebno za mene pošto nisam iz EU, i uvek imam milion poteškoća oko radne i boravišne dozvole. Ali je to, u suštini, i najmanji problem. Uvek se setim stvarnih problema koje sam imala dok sam igrala u BiH poput nedolaska na utakmicu zbog nedostatka sredstava, igranja po dve sezone bez ijedne marke zarade.
Kako izgleda vaše odredište?
– Sel sir Bel je malo mesto, ima samo 3.500 stanovnika, ali nam je dvorana uvek puna. Ekipa ima brojne sponzore i simpatizere, i sve je vrhunski organizovano. Nalazi se u regionu Poatu Šarant, udaljeno je samo 40 minuta vožnje od prelepog turističkog raja La Rošel. Gradić je veoma miran, nema mnogo dešavanja osim rukometa, ali iskreno, taj mir mi i odgovara. Mesto je poznato po proizvodnji veoma kvalitetnog sira.
Diplomirala novinarstvo
Iako profesionalno igraš rukomet, nisi zapostavila obrazovanje?
– Uspela sam 2009. godine da završim žurnalistiku na banjalučkom Fakultetu političkih nauka. Bilo mi je zaista teško da sve uskladim jer mi je, kada sam otišla u Španiju, ostalo još šest ispita. Zato sam leti kada dođem kući, umesto da se odmaram, spremala ispite. Iako sad nemam baš nikakve koristi od te diplome, imam satisfakciju, a jednog dana će već da mi posluži. Takođe, u Španiji sam završila i dva kursa na katalonskom jeziku, jedan iz komunikacija, a drugi iz računovodstva i administracije. Nadam se da ću, čim dobro savladam francuski jezik, i ovde nešto da upišem. Iako treniramo dva puta dnevno, imam slobodnog vremena, pa se trudim da ga iskoristim na najbolji način.
Tekst i foto – Press RS
Foto –Slađana Topić
