Borusija iz Dortmunda je novi šampion Nemačke u fudbalu. Cela Nemačka priča samo o treneru Jirgenu Klopu kao tvorcu ovog tima i velikog uspeha. Za uspeh „Milionera“ velike zasluge pripadaju i njegovom prvom saradniku, rođenom Prijedorčaninu, Željku Buvaču.
– Buvač je „jednojajčani blizanac Jirgena Klopa“ – rečenica je kojom fudbalski stručnjaci u Nemačkoj često znaju citirati u analizi impresivne sezone tima iz Dortmunda, a kojom je nemački Dojče Vele počeo priču o stručnom štabu Borusije: – Buvač je tajna Borusijinog uspeha. On je strateg i taktičar koji najradije deluje u pozadini.
– Željko Buvač ne voli stajati u prvom redu. Nekada je igrao za Rudar iz Prijedora i Borac iz Banjaluke i to radije prepušta drugima. Zbog svoje visine (visok je 192 cm) i svoje tamne kose pomoćnog se trenera ne može prevideti ni kada je u drugom planu – citat je sa oficijelne internet strane Borusije.
Jirgen Klop, Buvaču veruje na slepo. Ovaj se trenerski par poznaje već dvadesetak godina. Dok novinari svoje mikrofone guraju pred harizmatičnog i elokventnog Klopa, Buvač redovno odbija svaki intervju. Javnost je fiksirana na Klopa, a izjave 49–godišnjog Buvača prava su retkost. Uopšte se ne spominje ni u izveštajima nemačkih novinskih agencija koje opširno pišu o svemu i svačemu što ima veze sa Bundesligom.
– Ja pričam samo onda kad imam nešto reći – ovo je jedna od retkih(i po pravilu vrlo kratkih) javno izrečenih mudrosti Željka Buvača.
Oni koji ga intenzivnije prate, tvrde da voli da komunicira, ali samo iza zatvorenih vrata. Javno pričanje o fudbalu ide mu na živce. On voli preciznost, ceni stručnost.
– Kad on nešto kaže onda to ima i glavu i rep. To je istina i zakon – govori o svom kolegi Peter Kravic, član stručnog štaba Borusije Dortmund.
– Željko je oličenje fudbalskog razuma. Od njega učim svaki dan – kaže Klop.
Trener nemačkog prvaka ne srami se da javno prizna da u klubu ne donosi nijednu odluku pre nego se opširno ne posavjetuje sa Buvačom. Klop je šef i – na kraju sam donosi odluku.
Klop je pre deset godina kao 33-godišnjak prekinuo aktivnu karijeru kao fudbaler Majnca i u tom klubu preuzeo trenersku dužnost, nazvao je Buvača i nagovorio ga da mu postane asistent. Ravnopravni partner bi možda bilo tačnije.
Klop u to vreme nije posedovao trenersku licencu (dobio je tek tek 2005.), tako da je Buvač formalno bio trener. Njih dvojica su svojevremeno (1992-1996) zajedno nastupali u redovima Majnca. Buvač je bio strateg na terenu, a Klop je bio zadužen za emocije. Duet je, tvrde svedoci, već tada savršeno funkcionisao.
Klop je dobio ponudu iz Dortmunda – i sa sobom je poveo i svog „blizanca“. Tri godine kasnije sa Borusijom, klubom s kojim uoči sezone niko, ali baš niko nije računao, oni osvajaju naslov prvaka Njemačke. Na kraju, odgovor i na pitanje zašto je Klop nazvao upravo Buvača kada je preuzeo vođenje Majnca?
Još za vreme zajedničkih igračkih dana u tom klubu, dvojica prijatelja obećali su jedan drugom da će se setiti jedan drugog čim jedan od njih uspe postati trener u profesionalnom fudbalu. Iako je u trenutku Klopovog poziva Buvač bio puno iskusniji trener, on je bez ikakvih problema zauzeo mesto pomoćnika.
Uspešniji trener nego igrač
Buvač u Nemačkoj kao fudbaler nije ostavio dublji trag. Posle Majnca prešao je u treću ligu, gde je 1998. i okončao karijeru. Postao je trener, radio je u nekoliko nižerazrednih klubova. Onda je stigao poziv iz Majnca. Klop i Buvač su sa Majncom uspeli da izbore za opstanak u drugoj Bundesligi. Nekoliko sezona su se borili za ulazak u Bundesligu, što im je na kraju i pošlo za rukom. Majnc su zajedno napustili 2008. godine.
Sportski žurnal