Svi kažu da još nisam odrastao, da sam nekom svojom duhovnošću još uvek dečak. Odavno sam shvatio da je život fina pojava u koju se samo treba survati i živeti fino i voditi računa o svom poštenju, a ne o tuđem i to onda sve dođe na svoje. Ima neka kosmička pravda koja sve lepo uredi. Nisam dobio „Zlatnu arenu“ u Puli, ali su meni ostale sve one ostale ogromne mogućnosti i još od tada znam da me je to osnažilo, pa nikad ne očajavam.
Rekao je ovo u intervjuu „Glasu Srpske“ Slobodan Ćustić, član Beogradskog dramskog pozorišta, koji već neko vrijeme boravi u Prijedoru, gdje sa ansamblom pozorišta i još nekoliko gostujućih glumaca priprema predstavu po komadu „Zauvek i dan više“ Milorada Pavića, u režiji Gradimira Gojera, sa radnim naslovom predstave „Plej Pavić“.
* GLAS: Ovo Vam je prvo gostovanje van matične kuće, zašto se to nije i ranije dogodilo?
ĆUSTIĆ: Nemam taj problem sa sujetom koji imaju neki glumci i već sam se ponudio, ne zbog profita već zbog osjećaja neke pravde i emotivnog razloga, banjalučkom pozorištu da dođem da igram, jer znam šta bi to značilo za pozorište. Tada nije bilo potrebe, onda sam još jednom to uradio kad se promenila uprava i video sam da to nema veze sa pozorištem, pa sam odustao. Kada sam dobio ponudu od mog prijatelja Zorana Baroša, direktora prijedorskog pozorišta, rado sam se odazvao. Drago mi je što je to prvo gostovanje ovde u Prijedoru, ma sve mi se nekako poklopilo: od teksta, reditelja, pozorišta.
* GLAS: Koju ulogu igrate u ovoj predstavi?
ĆUSTIĆ: O liku koji ću igrati nemam šta da pričam, jer taj lik leti iznad mene i dok ga ne dohvatim, nemam šta da pričam o njemu. Gojerov način rada je potpuno neuobičajen i jednostavno mislim da kad bih sada pričao o tome, to ne bi bilo dobro za komad.
* GLAS:Da li ste zadovoljni kako to do sada ide?
ĆUSTIĆ: Ja sam trenutno kao dete koje je ušlo u neku ogromnu robnu kuću igračaka i prvi put imam mogućnost da radim na ovakav način, kako to reditelj Gradimir Gojer radi. Takav pristup rada komadu i glumcima je, prema onome što sam čuo, na Brodveju. To je jedno sjajno iskustvo, iako je za čoveka u mojim godinama možda trebalo i ranije da se desi. U razgovoru sa direktorom prijedorskog pozorišta nedavno sam rekao da ovde nema sredine, da ovo može biti briljantna predstava ili da ništa ne valja. To da ništa ne valja to se teško može desiti. Rađa se jedna briljantna predstava i nema razloga da sumnjamo u to.
* GLAS: Već sa prvim riječima potvrdili ste ono što je gotovo pravilo, da su žestoki momci sa filmskog platna ili pozorišne scene u stvari veoma blage i prijatne osobe. Kako se Vi nosite sa tim odrednicama da uvijek igrate takve likove ili gotovo uvijek, a u suštini ste suprotnost?
ĆUSTIĆ: Ako loš momak igra lošeg momka to je pleonazam i teško u toj ulozi može da se snađe. Dobar momak zna kakve su posledice dejstva lošeg momka, a ja se bavim isključivo razlozima, a ne posledicama, jer je loš momak posledica. Razlog je nešto što se desilo pre tog čina i zato uzimaju mene da igram te ljude koji su učinili nešto jako loše ili razmišljaju na jedan kriv način. Ja se iz ljubavi time bavim, ja branim svakog čoveka baš na taj način da svaki lik odigram strahovito, ako je ubica, onda mora biti surovo pokazan da bi na taj način delovalo vaspitno. Dovoljno je da pet dečaka vidi kako je to jako loše i ja sam postigao svoju misiju.
* GLAS: Za Vas kažu da svakoj ulozi pristupate veoma ozbiljno kao da će biti kandidat za „Oskara“?
ĆUSTIĆ: To je tačno, jer ja i ovu premijeru u Prijedoru očekujem sa ogromnim zadatkom ispred sebe. Baš ovde u Prijedoru mi je stalo da uradim nešto za ovu publiku. Jer ne postoji provincijska publika već samo publika koja ide u pozorište i koja vrlo dobro zna da li joj se to što vidi dopada ili ne dopada. Jako mi je važno da se Prijedorčanima dopadne ovo što mi sad radimo i što ću ja uraditi.
* GLAS: Karakteristična je Vaša ljubav prema ljudima, mladima prije svega, pa čak postoje priče i da im pomažete da se upišu na Akademiju umjetnosti.
ĆUSTIĆ: Ja njih pre svega pokušavam da odgovorim. Da im objasnim šta je gluma, kakav je život glumca, do kakvih sve poniženja može da dođe samo zato što neko želi da se bavi glumom. Ja im objašnjavam da u životu postoji samo ljubav i ponos zbog kojih vredi ovaj život i ako neko pokuša da dotakne tu granicu ponosa i da nam uništi ljubav, onda ceo sledeći život nema nikakvog smisla.
* GLAS: Koliko često posjećujete svoje rodno selo Osinje kod Dervente?
ĆUSTIĆ: To je moje gnezdo, ali odavno nije ono što je bila kad sam bio mali. Ali najteže je kad se ljudi menjaju, to što se menja fasada zgrade, to je dobro, ali ljudi se menjaju drugačije i niko me tamo više ne gleda kao Slobodana, druga iz detinjstva, već kao glumca, a to mi smeta kad me familija i drugovi iz detinjstva tako gledaju.
* GLAS: Pored ove predstave, šta radite u matičnoj kući?
ĆUSTIĆ: Igram u mom pozorištu dosta, najnoviji komad u kojem igram je „Život je pred tobom“ u režiji Veljka Mićunovića i u mojoj režiji „Derviš i smrt“. Mislim da ćemo 20. aprila igrati ovde u Prijedoru i želja mi je da počastim Prijedorčane jednom izuzetno dobrom predstavom, jednom ozbiljnom temom, jer gde god smo bili, a verujem da će tako biti i ovde, puna je sala, jer ljudi žele ozbiljnu temu. Imam i jedno iznenađenje. Naime, ovde pripremam još jednu predstavu, odnosno režiju komada „Bliže nebu“ Željka Hubača, ali neka sve ostalo još uvek bude tajna.
* GLAS: Svirate li gusle i dalje?
ĆUSTIĆ: Da, guslam i pre neki dan me je posetio vlasnik jednog od najzanimljivijih klubova u Beogradu, „Voks“ i podsetio me da sam mu obećao koncert, guslarsko veče. To je r’n’b klub gde se sluša stari rokenrol. I obećao sam da sledeće Badnje veče samo ja tu držim koncert, tačnije guslarsko veče i pevaću Mojkovačku bitku koja se i odigrala na Badnje veče, što malo ljudi zna.
Glas Srpske